Ал хоразмий ва унинг илмий янгиликлари: Ал-Хоразмий: Математика оламини ларзага солган олим | Azon.uz

Ал-Хоразмий: Математика оламини ларзага солган олим | Azon.uz

Ҳаммамиз турли туман машҳур юнон математикларининг номларини эшитганмиз. Мисол учун, Пифагор (Пифагор теоремаси машхур), Эвклид (Эвклид геометрияси) ёки ўз соҳасининг энг илғорларидан бўлган Архимед. Лекин биз Алгебра фанининг асосчиси Ал-Хоразмий ҳақида нималар биламиз?

Хоразмий ким бўлган?

Муҳаммад ибн Мусо Ал Хоразмий милодий 780 йили, Ислом уйғониш давридан юз йилгина кейин, Мавароуннаҳрда таваллуд топган. Хоразмий ёшлик чоғлариданоқ сезиларли қобилиятлари билан яққол ажралиб турар ва тенгдошлари орасида энг истеъдодли бола эди. Шу сабабли ҳам у кўп тадқиқотлари устида ёлғиз ишлар эди. IХ асрда Хоразмий ўша даврдаги халифа Ал-Мансур томонидан Байтул Ҳикмада ишлаш учун Бағдодга чақирилади. Хоразмий умрида илк бор ўз илмий даражасидаги олимлар даврасига тушиб қолди ва у олимлар Муҳаммад Хоразмийнинг ақлий салоҳияти янада юксалишида алоҳида аҳамият касб этди.

Хоразмий уларнинг сафида бўлган пайт Байтул Ҳикмадаги уламолар кенгаши юнон, форс ва ҳиндлардан қўлга кирита олган ҳар қандай асарларини таржима қилиш билан банд эдилар.

Зотан, Ал Хоразмий туғилгунга қадар қадимги дунё қўлёзмаларининг асосий қисми таржима қилиб бўлинган ёки таржимаси якунланиш жараёнида эди. Бу қўлёзмалардан олинган илмлар ўша давр мусулмон олимларига кучли таъсир ўтказган, аммо бу таъсир Хоразмийда ўзгача билинди.

Замонавий саноқ тизимининг яратилиши

Халифанинг унга кўрсатган эътиборига жавоб ўлароқ Хоразмий қилган илк туҳфа араб саноқ тизими бўлди. Унгача бўлган даврда рақамлар фақатгина сўзлар ёрдамида ифодаланарди, холос. Мисол учун 1269 сони «бир минг икки юз олтмиш тўққиз» кўринишида ёзилган. Хоразмий даврида сонларни сўз билан ифодалаш амалиётда кенг қўлланилган. Аммо бу соҳада янада каттароқ ютуқларга эришиш ва бунданда чигалроқ масалаларни ҳал этиш учун бошқа саноқ тизимига эҳтиёж юқори эди.

Ал-Хоразмий кўплаб ҳинд қўлёзма асарларини ўрганиб чиқди. 1 дан 9 гача саноқ тизимини тузган ва 0 ғояси устида бош қотирган ҳинд математиги Хоразмийга яхшигина туртки бўлди. Лекин 0 сонини сон сифатида эътироф этган ва ҳинд саноқ тизимидан фойдаланиб, араб саноқ тизимига асос солган шахс айнан Ал-Хоразмий эди. Ўзига замондош бўлган олимларга ҳинд саноқ тизимини таништириш ва математика олами марказига ноль сонини жойлаштириш ўз даври математикаси учун инқилоб бўлди. Бу эса аввал иложсиз бўлган ўта мавҳум ва мураккаб математик масалаларни ҳал қилиш имконини берди. Шу кашфиётнинг ўзиёқ Хоразмийни барча замон ва маконларнинг энг буюк математиклари қаторида туришига кифоя қилади. Лекин унинг яна бошқа бир катта кашфиёти борки, бу янгилик сабабли математикадан янги бир соҳа ажраб чиқди.

Пизалик Леонардо ёзган Либер Абаcи китобидан бир саҳифа. Бу саҳифада ўнг томонда араб саноқ тизими ифодаланган. Бу китоб араб саноқ тизимини Европага танитган илк манба ҳисобланади

Алгебранинг «дунёга келиши»

Юнонларгача бўлган даврда математикада аниқ ҳисоб-китобларга маълум қоида ишлаб чиқиш кўплаб такрор синовлар ва хатоларни тақозо қилар эди. Яъни бирор қоида ишлаб чиқилгандан кейин уни барча бирдай, тушуниб-тушунмай қўллайверарди. Соҳага юнон математиклари киргач, сезиларли олға силжиш кузатилган. Юнонлар якуний хулосаларини мантиқдан, уларни исботлаш учун математик ҳисоб-китоблардан фойдаланар эди. Юнонларда амалда бўлган математика асосан жисмоний характерга эга эди ва кундалик ҳаётдаги жисмларга боғлиқ масалалар, масалан амфитеатр диаметри ёки идишдаги суюқлик ҳажмини ўлчаш кабиларда ишлатилар эди. Бу ҳисоб-китобларга юнонлар “геометриа”, яъни “Ер юзини ўлчаш” дея ном беришган. Математикага юнонлар келгач қилинган ишлар соҳада катта қадам бўлиб хизмат қилди. Шунинг учун ҳақли равишда уларнинг хизматлари ҳали ҳануз юксак эътироф этилади.

Аммо Ал-Хоразмий тақдим этган Алгебра (Ал-Жабр) асоси геометриядан иборат бўлган юнонлар ғоясидан кескин фарқ қилувчи кашфиёт эди. Алгебра математикани аввал мавжуд бўлмаган мавҳумлик даражасига олиб чиқди. Мисол учун, геометрия «бирор идишдаги сувнинг миқдори қанча» каби аниқ жисмларга оид масалаларни ечса, алгебрада эса анча мавҳум масалаларга ечим топа олар эди.

Масалан, “агар биров бугун биржага $100 пул тикса, 10 йилда сармоялари 7 фоизга ошса, 10 йилда унинг сармояларининг қиймати қанчага тенг бўлади?» каби. Ал-Хоразмий аввалгиларга қараганда анча кенг кўламли бўлган янги соҳага асос солди ва бир вақтнинг ўзида бир нечта масалаларни ечишда бирдай қўллаш мумкин бўлган умумий қоидалар мажмуасини ишлаб чиқди.

Алгебранинг илм майдонига кириб келиши натижасида мусулмонлар орасидан етишиб чиққан математик олимлар ўз салоҳиятларини турли хил тенгламаларни фақатгина алгебрик нуқати назардан ечишга сарф эта бошладилар. Гарчи бу тенгламалар (ўша вақтда) кундалик ҳаётда амалда қўлланмаса ҳам, олимлар тенгламаларни ечиш учунгина улар билан банд бўлар эдилар. Мисол учун, “чизиқ қаерда параболани кесиб ўтади?» каби. Фаннинг айнан шу йўналиши Ал-Хоразмийдан олдин мавжуд эмас эди ва бўлса ҳам жуда чекланган доирада ўрганилган. Бугунги замонавий осмонўпар бинолар, бир неча чақиримлик кўприклар ва уларнинг хавфсизлигини таъминловчи муҳандислик ечимлари ҳам айнан Ал-Хоразмий кашфиёти маҳсулидир.

Ал-Хоразмийнинг Алгебра (Ал-Китаб ал-муҳтасар фий ҳисаб ал-жабр ва-л-муқабала) китобидан бир саҳифа

Ал-Хоразмийнинг Алгебрага аталган, номи юқорида зикр этилган ҳамда ҳинд ҳисоби ҳақидаги асарлари фақатгина ХII асрга келибгина Европага кириб кела бошлади ва ХVI асргача Европада ҳам, Ислом оламида ҳам университетларнинг математика ва астрономия дарсликларига асос бўлиб хизмат қилди.

«Алгебра” сўзи олимнинг Ал-Жабр номли китоби номидан олинган.

Борлиғимизни қамраб турувчи ҳар қандай технологиялар учун асос сифатида хизмат қиладиган фан номидаги «Алгоритм” атамаси эса айнан олимнинг Ал-Хоразмий исмидан олинган.

Европалик олимлар бир неча асрлар давомида барча ҳисоб-китобларнинг тагига «диксит Алгоритми» яъни «АлХоразмий шундай дейди» деб қўшиб кетишни ўзларига шараф деб билишган. Бу олимларнинг ҳисоб-китобларни айнан Ал-Хоразмий кўрсатмалари асосида ўтказганини билдирар эди.

Ал-Хоразмий математика осмонидаги энг ёрқин юлдузлардан биридир. У антик давр юнон, форс ва ҳинд уламоларининг билимларини чуқур ўзлаштириш билан бир қаторда ўзининг шахсий тадқиқотлари билан бутун ҳисоб фанини янги босқичга кўтарган олимдир. Барчамиз Муҳаммад ибн Мусо Ал-Хоразмийдан бир умр қарздормиз.

Эслатиб ўтиш жоизки, Муҳаммад ибн Мусо Ал-Хоразмийнинг қилган буюк хизматларига эътироф ўлароқ 1976 йили Сайёралар тизимини номлаш ишчи гуруҳи ойнинг 7.0Н, 107.0Э сонли кратерини Ал-Хоразмий номи билан атаган.

Манба: Lost Islamic History лойиҳаси

Мусулмон олимларнинг кашфиётлари | Azon.uz

Мусулмон олимлари жаҳон илм-фани ривожига бениҳоя катта ҳисса қўшганлар. Чунки динимиз доимо илмга тарғиб қилиб келган. Ҳақ таолонинг каломи Қуръони Карим ҳам илмий мўъжизалар билан тўладир. Лекин олим деган шарафли номга сазовор бўлишлик, унинг юкини кўтариш ҳам осон эмас. Илмга амал қилишлик бу асл тақводир. Тақво ила Аллоҳнинг ҳузуридаги даражалар кўтарилади ва тақводорларга илм ато этилади. Зеро, Аллоҳ таоло Қуръони Каримнинг Бақара сурасида шундай марҳамат қилади: «Аллоҳга тақво қилинг. Ва Аллоҳ сизга илм беради. Аллоҳ ҳар бир нарсани билувчи зотдир.»

(282-оят)


Бизнинг буюк сиймоларимиз  ҳам дастлаб масжид ва мадрасаларда Қуръон, Ҳадис, фиқҳ каби Ислом илмларини чуқур ўрганишди. Сўнгра бутун инсоният учун фойдали бўлган жуда катта илмий мерос қолдиришди ва саноқсиз кашфиётлар қилишди.

Қуйида Татаристонлик олим Рафиқ Муҳамметшин томонидан ёзилган «Россиядаги ислом тариҳи» китоби асосида мусулмон олимларнинг биз билган энг муҳим кашфиётларини санаб ўтамиз. 

Ибн Синонинг «Ал-Қонун» китоби нафақат Ислом оламида, балки бутун Европада тиббиёт фанларининг асоси ҳисобланади. Ибн Синонинг ушбу китоби 600 йил мобайнида Европа университетларида ўқув қўлланма бўлиб хизмат қилган.
Ар-Розий (864-925) илк маротаба сув чечак ва иситма каби касалликларни ажратиб, тасвирлаб берган.


Аш-Шамсиддин (1389-1459) Микроблар борлигини аниқлаган.
Камбур Васим (ваф. 1761) туберкулёз микробини аниқлаган.
Иброҳим Жассар (ваф. 1009) минг йил аввал мохов касаллигининг сабаблари ва уни даволаш усулларини кўрсатган.
Ибн Ҳотиб (1313-1374) холер юқумли касаллиги ҳақида тахминлар қилган.
9 аср илгари Аммор исмли мусулмон олим, фақат ўзигагина маълум бўлган усулда кўз жарроҳлик амалиётларини амалга оширган.
Али ибн Аббос (ваф. 994) саратон касаллиги устидан жарроҳлик амалиётини қилган. Олим томонидан ёзилган “Китоб ал-Маликий” тиббий энциклопедияси бугунги кунгача ўз аҳамиятини йўқотмаган.
Биринчи шифохона 707 йилда Умавийлар сулоласининг халифаси Валид ибн Абдулмалик ҳукмронлиги даврида қурилган.
Мусулмон олимлари математика соҳасида ҳам катта муваффақиятларга эришганлар. Ушбу ютуқлар замонавий Европа олимларини қаттиқ ҳайратга солган. Машҳур европалик олим Жак Рислер «Уйғониш даври математика ўқитувчилари мусулмон бўлган», деб таъкидлайди. Хоразмий алгебра асосчиси (780-850) биринчи рақамни нольдан ишлатган. Унинг “Ал Жабр вал-Муқобала” китоби ва термини Ғарб олимлари томонидан «Алгебра» дея талаффуз қилинади.
Беттани (858- 929) Тригонометрия асосларини аниқлаган.
Абул-Вафа (940- 998) тригонометрияга тангенс, катангенс ва косинус тушунчаларини киритди.
Насриддин Туси (1201-1274) тригонометрия бўйича биринчи жиддий илмий ишларнинг муаллифи бўлган.
Тригонометрияда ўзгармайдиган формулаларни кашф қилиш Ибн Юнусга насиб қилган. (ваф. 1009)
Нютонга тегишли бўлган биномия формуласини алгебрага Умар Хайём киритган. (1123 йил вафот этган)
Дифференциал ҳисоблаш усуллари Собит ибн Гурра (901 йил вафот этган) томонидан Нютондан анча олдин аниқланган.


Астрономия – бу мусулмон олимларни қизиқтирган илмлардан биридир. Ислом давлатларининг деярли барча йирик шаҳарларида обсерваториялар мавжуд бўлган. Улар асрлар мобайнида Жордано Бруно (1546-1601), Николай Коперник (1473-1543), Галилео Галилей (1564-1642) каби Ғарб олимлари учун илҳом манбаи бўлган илм-фан сирларини кашф этганлар.
Мусулмон олимлари устурлобни (юлдузлар орасидаги масофани ўлчаш учун восита) мукаммаллаштиришди.
Зарқали (1029-1087) Бу давр учун энг тўғри ва қулай бўлган устурлобни ихтиро қилди. Мусулмон олимлари европаликлардан фарқли равишда Ернинг шарсимон шакли ва айланиш ҳаракати ҳақида фикрларини илгари суришган. Хусусан, Беруний Ернинг ўз ўқи атрофида ва Қуёш атрофида айланишини исботлаган.
Ҳиндистондаги Нандан шаҳри яқинида олиб борган тадқиқотлар натижасида Беруний Ернинг сирт майдонини ҳисоблаб чиқди. Ушбу ҳолатда қўлланиладиган усул Европада “Беруний қоидаси“ деб номланади. IХ-Х асрларда ҳам ака-ука Мусолар Ер атрофини узунлигини ҳисоблаб чиқишган.
Ал-Фарғонийнинг астрономия соҳасидаги ишлари Европада 700 йил дарслик сифатида қўлланилган. Фарғоний Қуёшда қора доғлар мавжудлигини ҳам кашф этди.
Мирзо Улуғбек (1394-1449) умрини илмга бахшида этган. У Самарқандда катта обсерватория қурдирган ҳамда ўз даврининг буюк астрономи сифатида машҳур бўлган.
Жобир ибн Афлаф (ХII аср) европаликлар аввал юлдузлар ёрқинлигини ва жойлашишини ўлчайдиган азимут бурчагини топган. Худди шу усул бўйича илмий изланишлар олиб борган немис астрономи Режинтан 300 йил сўнггина Жобир эришган натижаларга эриша олган.
Физика соҳасида Исмоил ал-Жазари (1206 йил вафот этган) “Китоб ал-Хиёл“ асарида кибернетиканинг асосларини исботлаб берди.
Оптиканинг асосчиси, Ибн Ҳайсам (965-1051), ўзининг “Тасвирлар китоби“ илмий асари билан Р. Бекон (1214-1294), Кеплер (1571-1630) ва Леонардо да Винчи (1452-1519) каби олимларнинг ишига туртки берди. Илм-фан дунёсида бу китоб 600 йил давомида фундаментал асар бўлиб хизмат қилмоқда. Шарсимон ойналарда нурни акс эттириш механизми унга “Ал-Ҳазин муаммоси“ (Европада Ибн Ҳайсам шундай дейилган) деб ном берилган.
Ибн Гераре (1100 йил вафот этган) биринчи маротаба токарлик дастгоҳини яратди.
880 йилда Ибн Фирнанас исмли олим биринчи марта аэроплан каби учувчи ускунани ишлаб чиқди. Унинг дизайни учун тўқима матолар ва қушларнинг патларидан фойдаланган. У узоқ вақт давомида ҳавода учиб, осойишталик билан қўнишга муваффақ бўлди. Ғарбда эса 1903 йилга келибгина аэропланда биринчи парвозни амалга оширилди.
Кимё илмларига келганда биринчи навбатда Жобир ибн Ҳайян эсланади. Унинг кимё соҳасидаги ютуқлари жуда ҳам катта. Жордано Бруно уни дунёдаги даҳолар қаторига қўшган. Бир неча асрлар илгари Жобир ибн Ҳайян томонидан яратилган лабораторияда илмий тажрибалар натижасида кўплаб кислоталарни аниқлашга муваффақ бўлди. Розий нафақат шифокор, балки кимёгар сифатида ҳам машҳур бўлиб, олтингугурт кислотаси ва соф спиртни ажратди. Башир исмли мусулмон табиб илк бора фосфорни аниқлаб, Европалик Брантни ортда қолдирган.
Биринчи марта порох ва қурол ишлатган ҳам мусулмонлар эди. Пневматик қурол Султон Маҳмуднинг (1432-1481) ихтироси ҳисобланади.
Географияни фан сифатида шаклланишида мусулмонлар ҳам катта роль ўйнади. Дунёнинг турли бурчакларида изланишлар олиб борган Эвлийя Челеби (1611-1682) шунингдек, барча қитъалар бўйлаб саёҳат қилган Ибн Батутанинг (1304-1369) «Сафар ёзувлари» қимматбаҳо тарихий ва географик хазинадир. Кўп асрлар олдин Беруний Американинг борлигини башорат қилган эди.
Васко да Гама (1450-1554) саёҳатидан аввал мусулмон сайёҳ Ибн Мажид Идриси (1100-1166) 850 йил олдин ҳозирги дунёнинг замонавий географик харитасига яқин хариталар чизган.
Ўрта асрларда яшаган буюк олим Ибн Байтар (1190-1248) ботаник ва фармацевтика соҳасида шуҳрат қозонган, китобида 1400 доривор ўсимлик ва ўсимликлар ҳақида сўз юритган. Унинг бу фундаментал асари соҳадаги асосий илмий манбалардан биридир.
Дамирий исмли олим (1349-1405) ҳайвонот дунёсининг табиати ҳақида аниқ маълумотга эга бўлган “Ҳаятул-ҳаяван” асари билан зоология фанини илмий бойитган.
Биринчи марта қоғоз фабрикаси Бағдодда 794 йилда Ҳорун ал-Рашид вазирининг ўғли имом Ибн Фозил томонидан қурилган. Шу каби завод 800 йилда Мисрда ва 950 йилда Андалусияда (Испаниянинг жануби) қурилган. Европада бундай заводлар бир неча аср кейинроқ иш бошлаган: Византияда — 1100 йилда, Ситсилияда — 1102 йилда, Германияда — 1228 йилда, Англия — фақатгина 1309 йилда очилди.

IX-XII асрлaрдa яшaб ижoд қилгaн Ўртa Oсиёлик буюк aллoмaлaр вa улaрнинг жaҳoн цивилизацияси ривoжигa қўшгaн ҳиссaлaри

IХ-ХII асрлар Ўрта Осиё халқлари тарихида моддий ва маънавий ҳаётнинг ривожланишида олдинги даврларга нисбатан кескин юксалиш йиллари бўлди.

Маъмун академиясида Моварауннаҳрлик олимлар. Хорун ар-Рашид ташаббуси билан Бағдодда илмий Марказ-Академия («Байт ул-Хикма»)-ташкил этилиб, унга барча мусулмон ўлкалари, жумладан Ўрта Осиёдан ҳам олим ва фозиллар тўпланди. Бу марказда Моварауннаҳр ва Хуросондан келган Мусо Хоразмий, Аҳмад Фарғоний, Марвозий, Марварудий, Жавҳарий каби олимлар Бағдод академиясини жаҳонга машҳур бўлишида катта ҳисса қўшдилар. Моварауннаҳрда араб ҳалифалигини ҳукмронлигини ўрнатилиши ҳамда ислом динининг кенг ёйилишининг ижобий томонларидан бири шуки, Бағдоддаги илмий академиядан ўрнак олиб Хоразмда ҳам X асрда Маъмун академияси вужудга келди ва унинг аъзолари бўлмиш ўз даврининг олиму-донишмандлари ўз ижодлари билан Моварауннаҳрни дониши оламга ёйдилар. Шунингдек ўлкамиз ҳудудидан ислом дунёсининг энг мўътабар шахслари, ҳадисшунослари етишиб чиқдиларки, уларнинг номи Ҳозирги кунгача ҳам дунёвий, ҳам тасаввуф илмининг юқори поғоналарида турибди.

Хоразмда Маъмун академияси. Маълумки, узоқ ўтмишга эга бўлган Ўрта Осиё халқлари тараққиёти тарихи ўз бошидан турли воқеаларни, юксалиш ва орқага кетиш даврларини бошдан кечирди. Шубҳасиз, бу даврларнинг барчаси тарихда ўзининг маълум изини қолдирди. Хусусан илм-фан маданиятимиз тараққиётида IX—ХII асрлар даврининг ўрни беқиёсдир. Шуни алоҳида таъкидлаш жоизки, Шах Маъмун ибн Муҳаммад Х аср охирларида жанубий ва шимолий қисмларга бўлинган Хоразмни ягона бир марказга бирлаштирди. Маъмун айниқса пойтахт Гурганчни Шарқнинг энг йирик илмий-маданий марказларидан бирига айлантирди. Маъмун Гурганчда «Байтул хикма» (Донишмандлар уйини) ташкил қилди. У Маъмун академияси деб ҳам аталди. Бу масканда улуғ мутафаккирлар Ал-Хоразмий, Беруний, Ибн Сино, Ибн ал-Ҳаммар, Абу Сахл Масихий, Ибн Ирок, Аҳмад Фарғонийлар ижод қилдилар. Шунингдек улар орасида Шарқнинг кўпгина мамлакатларидан келган улуғ алломалар ҳам бор эди.

Ўрта Осиёлик мутафаккир олимлар ҳақида маълумотлар.

Абу Абдулло Муҳаммад Ибн Мусо ал — Хоразмий. (783-850йй) Буюк мутафаккир ва олим ал-Хоразмийнинг арифметика ва алгебрага доир «Китоб ал-жабр вал мукобала» (Тўлдириш ва қарама-қарши қўйиш ҳақида китоб) асари математика фанида янги даврни бошлаб берибгина қолмай, балки унинг кейинги асрлардаги тараққиётига ҳам катта асос бўлди. «Ҳинд арифметикаси ҳақида китоб» асари туфайли аввал Шарқ халқлари, сўнгра эса Европа халқлари ҳам Қадимий Ҳиндистоннинг катта ютуғи-ўнли позицияси ҳисоблаш системаси билан танишдилар. (XII асрда лотин тилига ўгирилган). Ал-Хоразмийнинг «Китоб сурат ал-арз» (ернинг сурати) асари географияга, «Астрономик жадваллари» астрономияга оид бўлиб, улар муаллифнинг номини жаҳонга ёйди. Шунингдек, «Куёш соатлари тўғрисида рисола», «Тарих рисоласи», «Устурлаб ҳақида рисола», «Мусиқа рисоласи» сингари ажойиб асарлари олимга катта шухрат келтирди, унинг номини абадийлаштирди. Ал-Хоразмийнинг «Ал-жабр вал муқобала» асари кейинчалик Европада «Алгебра» деб юритила бошланди. Унинг астрономияга оид асари эса фақат Шарқда эмас, балки Ғарбда ҳам асрономия фани ривожида катта роль ўйнади.

Абул Аббос Аҳмад ибн Муҳаммад Ал-Фарғоний. Ал-Фарғонийнинг таржимаи ҳолига доир маълумотлар тарихда кам сақланиб қолган. 861 йилда вафот этган. Астрономия, математика, геодезия, гидрология фанларининг билимдони Бағдод ва Дамашқдаги расадхона қурилишларида фаол қатнашди ва у ерда Птолемейнинг «Юлдузлар жадвалидаги» маълумотларни текшириш ишларини олиб борди. Ал-Фарғоний астрономияга оид «Астрономия негизлари» асарида астрономияга оид билимларни тартибга солди, ўзининг янги натижалари билан бойитди. Ўша давр анъанасига мувофиқ мамлакатларни етти иқлимга бўлиб урганди. Куёш соатларини. баёнини берди, астрономик асбоблари яратди. Фарғонийнинг бу асари Н.Коперник даврига қадар Европада астрономия фанидан асосий қўлланма сифатида фойдаланилди.

Абу Наср ал-Форобий (873-950 йй). Ўтрорда туғилган, бошлангич маълумотни Шош, Бухоро, Самарқандда олган сўнг Бағдодда узоқ яшаб, замонасининг олимлари билан илмий мулоқотда бўлган. Илмнинг турли соҳаларига оид 160 дан ортиқ рисолалар ёзган. Мусиқа назариясига бағишланган «Мусиқа хақида катта китоб» номли машҳур асари бу соҳа тарихига бағишланган энг дастлабки тарихий манбалардан биридир. У серқирра, қомусий олимдир.

Абу Райхон Беруний (973-1048 йй). Хоразмда таваллуд топган бу мутафаккир, серқирра олим астрономия, тарих, тиббиёт, риёзиёт, жуғрофия, геодезия, метеорология, этнография, фалсафа, филологияга оид 150 га яқин асарлар яратган. Бу асарлар Беруний номини жаҳонга таратди. Шунингдек, унинг хикоялар, шеърлар битганлиги хам маълум. Беруний ўрта асрда биринчи бўлиб глобус яратди. У араб, форс, ҳинд туркий тилларни мукаммал билган. Унинг «Фармоканазия», «Геодезия», «Ҳиндистон», «Минерология», «Маъсуд қонуни», «қадимги халқлардан қолган ёдгорликлар» асарлари ўзбек ва рус тилларига таржима қилинган. Махмуд Ғазнавий саройда ҳам хизматда бўлган. У Ибн Сино билан ҳам замондош эди.

Абу Али Ибн Сино (980-1037 йил) У фалсафа, мантиқ рухшунослик, адабиётшунослик, шеърият, мусиқа, геология, минерология, физика, математика, тиббиёт, астрономияга оид юзлаб асарлар яратди. Абу Алининг илмий қизиқишлари доираси шу қадар кенг бўлганки, унинг 40 дан зиёд тиббиётга, 30 га яқин астрономия ва табиатшунослик фанларига, 185 та фалсафа, мантиқ ва илоҳиётга бағишланган асарлар яратгани маълум.

IX-XII aсрлaрдa aдaбиёт, мeъмoрчилик вa дин рaвнaқи. Ўртa Oсиёлик буюк ислoмшунoс мутaфaккирлaр.

Бухорода қурилган Исмоил Сомоний қабри устига пишиқ ғишт билан қурилган гўзал мақбара. Бу бино тўртбурчак шаклида бўлиб, томи гумбаз қилиб ёпилган. Тўртбурчакдан найзали равотлар ёрдами билан саккиз қиррали шаклга ўтилган. Шу билан бирга бу бино тўрт фасадлидир. Унинг тўртала томони ҳам бир хил, олд томонидек безатилган. Оддий қилиб айтганда, бинонинг олди, ёни ва орқа томони йўқ. Ҳамма томони бир хилда безатилган. Исмоил Сомоний мақбарасини қуришда ва безатишда араблардаги ўша давр учун хос бўлган меъморий хусусиятлардан ҳам кўп фойдаланилган. Масалан, бинонинг ташқи бурчакларига устунлар ўрнатиш. Бино ичидаги бундай шакддаги, шунингдек, думалоқ манзарали майдонлар ҳам исломгача бўлган ёдгорликларда учрайди.

IХ-Х аср меъморчилигининг ривожланиш йўлларининг сакланиб қолганлигини кўплаб масжидлар мисолида ҳам кузатиш мумкин. Ёзма манбаларда қайд қилинишича, сомонийлар давридаги кўпгина масжидлар ўз вақтида арабларгача бўлган ибодатхоналарнинг масжидга мослаштириш асосида қурилган. Улар бир хонали бўлиб, масжиднинг томлари устунга таяниб турган. Масжидларнинг томи одатда гумбаз шаклида бўлган. Масжидларда, айниқса, меҳроблари шаклли, ёзувли қилиб қирқилган ғиштлар, ўйма ганчлар ва ҳатто тилла сувлар билан безатилган Бу даврга оид масжидлар тўғрисида сўз юритилганда, Бухородаги Мағоки Атторон, Пойканд масжиди, Термиздаги Чорустун, Шаҳристондаги Чилдухтарон масжидларини қайд қилиш мумкин. Бу ёдгорликлар Ўрта Осиёда диний меъморчиликнинг ривожланиш йўлларини кузатиш имкониятини берди. Наршахийнинг ёзишича, амир Наср ибн Аҳмад Бухоро Регистонида ўзи учун катга сарой қурдирган ва унинг қурилишига кагга маблағ сарфлаган. Бу сарой ғоят гўзал бўлган. Саройнинг олдида эса девонлар учун бинолар қурилган. Амир ва ҳокимлар саройи Нишопур, Марв, Самарқанд ва бошқа шаҳарларда ҳам бўлган. Бу саройлар ўзларининг катталиги ва гўзаллиги билан ажралиб турган. Кўп ҳолларда бундай саройлар кушманзара жойларда, боғлар ичида бунёд этилган.

Юсуф Хос Ҳожиб (XI аср) Боласогумда туғилган йирик адиб Юсуф Хос Ҳожибнинг машҳур «Қудадғу билиг» (Саодатга йўлловчи билим) асари туркий халқларнинг бизгача етиб келган биринчи бадиий асари эканлиги билан ҳам қимматлидир. Муаллиф 6407 байт орқали марказлашган феодал давлатни идора қилиш йўллари, сиёсати ҳамда халқларнинг расм-русумлари ва аҳлоқ қонун-қоидаларини ушбу асарда мужассамлаштирган. «Қутадғу билигда» соғликни сақлаш, доришунослик ва умуман табобатга оид байтлар ҳам кўп учрайди.

Аҳмад Югнакий (ХIIаср II ярми-ХIII аср бошлари) Самарқанд яқинидаги Югнак қишлоғида туғилган Югнакийнинг айниқса «Хиббат ул- ҳақойик» (ҳақиқатлар ҳадиси) асари жуда машҳур бўлиб, муаллифга шон-шуҳрат келтирган. Асарда асосан инсонга хос бўлган фазилатлар баён этилган.

Абу Абдулло Рудакий (884-954 йиллар) Форс тожик адабиётининг буюк устози. Самарқандга яқин Рудек қишлоғида туғилган. Унинг шеърий мероси ниҳоятда бой ва ранг баранг. Унинг қаламига мансуб «Калила ва Димна», «Даврони офтоб», «Синдбоднома» каби поэмалардан парчалар сақланиб қолган.

Абу Мансур Муҳаммад Дакикий (942-1020 йиллар) X асрнинг Рудакийдан кейинги энг машҳур шоирларидан манбаларга қараганда Самарқандда туғилган. Сомонийлар саройида яшаган. Биринчи бўлиб «Шохнома» ёзишни бошлаган. Лекин фақат маълум бир қисмини ёзишга улгурган ва тасодифий воқеа билан вафот этган. Ундан 1209 байт сақланиб қолган. Дакикий мусиқа илмини ривожига ҳам катта ҳисса қўшганлиги ҳақидаги манбалар ҳам мавжуд.

Абулкосим Фирдавсий (942-1020 йиллар). Эроннинг Туе шаҳрида туғилган. Араб ва форс адабиётини яхши билган. Бутун умрини Эрон шохларининг афсонавий қаҳрамонларига бағишланган катта эпик асар «Шохнома» ни яратишга сарфлаган. Асар дунёни кўпгина тилларида нашр қилинган. Фирдавсий ўз «Шохнома» си билан ўзига абадий ҳайкал яратиб кетган ва авлодлар ташаккурига сазовор бўлган.

IX-XII асрлар Марказий Осиё маданияти ривожига назар ташлар эканмиз, бу даврда тасаввуф (софизм) таълимотлари маданиятнинг, маънавиятнинг барча томонларига кириб борганлигини кузатиш мумкин. Сўфизм шахсий эркинлик, ўз ҳоҳиши билан тозаланиб Оллохга руҳий маънавийликка сингиш орқали эришишга асосланади. Тасаввуфда рухни камолотга ва уни сўнгги мақсади — Оллохга эришув йўллари 4 босқичдан иборатдир: 1) Шариат. 2) Тариқат. 3) Маърифат. 4) Ҳақиқат.

Сўфизм назариётчилари, олимлари ўз даврининг билимини пухта эгаллаган, илмлардан хабардор, билимдон-мутафаккирлар бўлган. X асрдан бошлаб суфизм ғоялари Ўрта Осиё шаҳарларида ҳам тарқала бошлаган. Виз қуйида ушбу йўналишга содиқ қолган ҳолда ўз ижодлари билан дунёга танилган баъзи мутафаккирлар ҳақида фикр юритамиз.

Аҳмад Яссавий (1105-1165 йиллар) Ясси (Туркистон шаҳрида руҳоний шаҳрида туғилган.) Отаси Иброхим Саъй Ром шаҳрида кўп йиллар шайхлик қилган. Аҳмад Яссавий асли келиб чиқиши Тошкентдан бўлган машҳур турк машойихи Арслонбоб Тошкандийдан тахсил олган. Унинг вафотидан сўнг Юсуф Ҳамадонийдан илм ўрганган. Яссавийдан бизгача етиб келган ягона мерос — бу унинг «Девони хикмат» идир. Унда Яссавийнинг сермазмун хикматлари, муножатномаси, «Фақрнома». рисоласи ўз аксини топган. Аҳмад Яссавий тасаввуфда Яссавия тарикатига асос солди.

Сулаймон Бакиргоний (1186 йилда вафот қилган). Аҳмад Яссавийнинг муносиб шогирди, унинг ишини давомчиларидан биридир. Хоразмнинг Бакиргон деган жойида туғилган. Туркий халқлар орасида ҳаким ота лақаби билан ҳам машҳур бўлган. Унинг дин ва тасаввуф, ишқ ва аҳлоқдан сабоқ, берувчи асарлари бутун Туркистон ҳудудларида севиб ўқилган. Унинг «Бакирғон китоб» номли йирик асари кейинги йилларда ўзбек китобхонларига ҳам етиб келди.

Нажмиддин Кубро (1145-1221 йиллар). Шоир ва олим. Ўрта Осиёдаги йирик суфийлик оқими — Кубравиянинг асосчиси. Хивада туғилган. Ўрта ва яқин Шарқ ўлкаларига, Ўрта Осиё, Ҳиндистон, Эрон, Афғонистон ҳудудларига кенг тарқалган оқимдир. У ўзининг қатор рисолаларида Кубравия биродарлиги қоидаларини ишлаб чиқарган Нажмиддин Кубро 76 ёшида Урганчга ҳужум қилган Мўғулларга қарши лашкар тўплаб чиқиб халқни ҳужумга бошлаб борган. Ислом динининг мамлакатда асосий дин сифатида тан олиниши, бошқа диний эътиқодларнинг оёқ-ости қилиниши, меҳнаткаш халқ оммаси турмуш тарзининг оғирлашиши улар орасида уларни юлатишга, оғирлигини енгил қилишга ёрдам берувчи ғояни қидиришга мажбур қила бошлади. Бу ғоя тасаввуф ғояси бўдди.

Имом Исмоил ал-Бухорий (810-869 йй.) Буюк ҳадисшунос олим Имом Бухорий ҳаёти давомида 600 минг ҳадис тўплаб, улардан 7275 ҳадисни ўзининг 4 жилдлик «Ишонарли тўплам»ига киритди. Ислом дунёсининг йирик олими, ҳадисшуносликда энг юқори поғонага чиққан Имом Исмоил ал-Бухорийнинг 1205 йиллиги 1998 йил халқаро миқёсда тантанали нишонланди ва у вафот этган Самарқанд атрофидаги Челак шаҳрида ниҳоятда хашаматли зиёратгоҳ қурилди. Бу ерга жаҳоннинг турли жойларидан минглаб одамлар зиёратга келмоқдалар.

Абу Исо Муҳаммад ат-Термизий (824-894йй) Ислом дунёсида машҳур бўлган ҳадисчи олим Имом ат-Термизий Термиз яқинидаги Буг қишлоғида туғилган. 26 ёшидан бошлаб Самарқанд, Бухоро, Хижоз, Ироқ, Нишопур шаҳарларида машҳур мухаддис олимлар билан учраша бошлади. Унинг буюк ҳадисчи олим бўлиб, етишишида Имом Исмоил ал-Бухорий устозлиги катта ўрин тутади. Умрини ҳадислар тўплашга бағишлаган Ат-Термизийдан катта илмий мерос, жумладан: «Китоби ал-Жомъе ас-сахих», «Китоб ул илм», «Китоби ат-Тамойили ан-Набавий», «Китоби аз-зухл», «Китобул исми вал хуна» каби асарлар қолган.

Бурхониддин Марганоний. (1197 йилда вафот қилган). Тўлиқ исми Бурхониддин Маргиноний Ибн Абу Бакр ал-Фарғоний ал-Риштоний. Бурхониддин фиқх илмига (дин, шариат ҳақидаги фан) оид бир нечта рисолаларни «Бидоятул мубтадий» (илмга-киришувчи дастлабки асос) «Ал мазид» (зиёда қилиш) «Китобул фароиз» (фарзлар ҳақида китоб) ва бошқа асарларни ёзиб олдирган. Бурхониддин Маргинонийнинг «Хидоя фи фуруъ ал-фукх» (Фикх соҳалари бўйича қўлланма) асари 56 китобдан иборат бўлиб, бу асар шариат кодекси деб аталади

Абу Райхон Беруний

Таржимай хол

Аль Беруний — Хоразмнинг буюк алломаси, тарикс, география, филология, астрономия, математика, геодезия, минералогия, фармакология, геология в бошка ко‘плаб фанларда оид комусий асарлар муаллифи. Беруний Орта Шаркда илк бора Йер Куйош атрофида айланиши мумкинлигини айтиб, Йернинг айлана о’лчамини аниклаган.

Beruniyni chinakam o‘rta asrlar Sharqining ilm-fan qomusiy olimi desak mubolag‘a bo‘lmaydi.Amerikalik tarixchi Dj.Sarton buyuk olim haqida: «Астрономия ва математика, астрология ва джо’г’рофия, антропология ва этнография, арксеология ва фальсафа, ботаника ва минерология униинг буйук номисизиз кашшоклашиб».

Унинг то’лик-исми Абу Райхон Мухаммад ибн Ахмад аль-Беруний. 973 год 4 сентября куни Xorazmning qadimiy poytaxti Kot shahrida dunyoga kelgan. Беруний хайотининг эрта дамлари хакида ма’лумот кам, факат чин йетим бо’лганлиги ма’лум. Бурни катта бо’лганлиги сабабли уни «Бурунли» дея аташган.Бирок, ко’римсиз ташки ко’риниши остида зийрак акл егаси яширинган бо’либ, вазири ва амакиваччаси Хоразмшох Ирок назари остига тушади. Кариган чог’ида Беруний шундай йозади: «… Ироклар оираси менга нон-чой бериб, одамлар орасига олиб чикди …»

У мукаммал математик ва фальсафий билим эди. Берунининг биринчи устози астрономия, математика ва тригонометрия бо’йича тайанч асарлар муаллифи Абу Наср Мансур ибн Ирок аль-Джадий болган.

Берунининг фикрича, табиатда барча нарса табиат конунияти асосида о‘згаради, бу конуниятларни эса факатгина илм-фан йордамида англаш мумкин.Uning asosiy asarlari matematika va astronomiyaga bag‘ishlangan bo ’lib, Xorazmning xo ’jalik hayotida ulkan amaliy ahamiyatga ega bo‘lgan — yer sug‘orilishi va savdo Sayohatlari haqida yozilgan

У даврда астрономия фани олдидаги масалалар солномани мукаммаллаштириш хамда осмондаги юлдузлар оркали Йернинг джойлашувини аниклашдан иборат бо’лган. Куёш ва Ойнинг осмондаги аникрок джойлашувини белгилаб, эклиптикнинг экваторга энгашиши, куйош ва юлдуз йилларин узунлиги ва бошкалар каби астрономик доимииликларни о’лчай олиш мухим болган.Бу эса о’з орнида, математика фани риводжини, сюусан, бир тарафадан ясси ва сферик тригонометрия, бошкасидан аникрок белгилаш учун асабобларни талаб килар эди.

Берунининг бу сохалардаги йутуклари бир неча асрлар давомида тенгсиз йутук бо‘lib xizmat qildi. Беруний Йер radiusini uning aylana shaklga egaligidan kelib chiqqan holda, deyarli aniq belgilagan (6000 км дан ортик). Беруний айрим астрономик муаммолар асосида кадим юнон ва кадим хинд файласуфларин тараккийпарвар г’ояларини кабул килиб, уларни такомиллаштирган: тоак джисмлар, я’ни саййоралардан фаркли оазларокулл куйошан олиганул; йулдузлар характератини аниклаб, Йерга нисбатан уларнинг бахайбат о’лчамини белгилаган; Йернинг извилистый кучини оорганган.Беруний Куёш Йер атрофида емас, балки Йер объединяет атрофида айланишини тасдиклаб, Птоломейнинг дунё геоцентрик тизимини макуллашга доир барча гумонларга нукта койган.

У шафак ва кун ботиси уфк оркасида яширинган куйош нурларидаги чанг зарраларин чикиси окибатида юзага келишини тушунтириб берган. Куёш тутилиши вактида (Куёш тодзи) атрофида пайдо бо’лувчи йоркин тароват хакида «Тутунга о’шшаш» табиат фикрини айтган. Беруний геодезик o‘lchovlarning astronomik usullarini ishlab chiqqan.V. Snelliusdan 600 yil avval masofada trigonometrik o‘lcham usulini taklif qilgan. О’ша даврларда фойдаланилган (астролябия, квадрант, секстант) асосий астрономик асбобларни мукаммаллаштирган. 400 yil davomida dunyodagi eng katta hisoblangan radiusi 7,5 метров birinchi siljimas kvadrantni Quyosh va sayyoralarni kuzatish uchun ixtiro qilgan. У томонидан олиб борилган эклиптиканинг экваторга эгилганлигини о’лчаш ишлари аниклиги бо’йича коп асрлар давомида тенгсиз бо’лган.

«Кадимий халклар хронологияси» номли илк асарида (1000 йил) Беруний о’ша даврларда ма’лум бо’лган барча халкларга тегишли солнома тизимларини та’рифлаб чиккан.У томонидан килинган астрономик тадкикотлар ва бошка илмий ишлар «Астрономиянинг асосий бошланиш шархлари китоби» да Ёзилган.

Кот ва Ко’рг’он шахарларида махаллий бошкарувчилар саройларида, кейинрок шох Мамун саройида хоразмда яшаган, таникли олимлар джамланган академияни бошкарган. Унда ибн Сино хамда аль-Xorazmiylar алгебра fani asoschilari bo‘lishgan. Ибн Сино билан озаро йозишмалари сакланиб колган. Унда Арасту китоби хакида мулохазалар билан алмашинилган.

1017 йилдан бошлаб, яни хоразм султон Махмуд Газнавий томонидан босиб олингач, Газна шахрида султон Махмуд ва унинг ворислари Ма’суд хамда Мадудлар саройда яшайди, сахафар хамуднашил хиндистин бхиндишайди, сахафар хамуднашил хиндистайди .Аль Беруний иджодида «Газна» боскичи анг серсамара боскич боальган. Shu yillar Hindistonga qilingan safarlari uning tayanch asari bo‘lmish «Hindlarning aqlga sig‘adigan va sig‘maydigan ta’limotlarini aniqlash kitobi» («Хиндистон» 1030 йил тамомланган) дан джой олган. Султон Махмуднинг оллимидан сонг тактни унинг огли Ма’суд эгаллайди. У Берунийга иуда илтифотли болган. Беруний Мсуд хакида шундай дейди: «У менга бутундай иджод билан шуг’улланишим учун шароит яратиб берди, мени о’з рахнамолигига олди. .. ».

Бу йиллар Беруний умумий джахон харитаси келтирилган анг асосий асари «Ма’суднинг астрономия ва йулдузларга оид куни» асарини йозади.

Берунининг илмий мероси 150 та асарни о’з ичига ольган бо’либ, улар математика, астрономия, йог’рофия, минерология, тарикс, этнография, филология ва фальсафага доир. Табиат ходисаларини текширувчи олим орнида у ракамлар тушунчаси кенгайиши, кубик тенгламалар назарияси, сферик тригонометрияга оаз хисасини кошган, тригонометрик джадвалини тузган.Араб, форс, юнон, сурий ва санскрит тилларини билган ва бир тилдан бошкасига тарджима qilishning табий-илмий терминологияялари гойдаларини ишлаб чиккан.

1030 йил якунланган «Хиндистон» асарида хиндларнинг яшаш тарзи, маданияти ва илм-фанлари хакида батафсил ма’лумот берган, уларнинг диний-фальсафий тизимларини байон килган. Аль Беруний оз ишларида таккосий усулдан фойдаланган: «Мужчины, задние борлик назариясини келтирмокдаман, бир вактнинг оазида юнонлар назариясини хам келтириб отмокдаманки, бу икзмо халкимогининг о’тмокдаманки, бу икзмо халкимогнинг о’Шу билан бирга у Гомер, Платон, Арасту, Гален ва бошка юнон олимларини хам эслаб о’тган, хинд ва ислом фикрларини таккослаган, айникса, со’фийчилик та’лимотини алохида аджратилагиа йога хиндларилардиа йога ндазилардиа йога ндлардиа йога. Turli xalqlar an’analarini taqqoslar ekan, slavyanlar, tibetliklar, xazar, turk va boshqa xalqlarning turmush tarzi an’analari haqida aytib o‘tgan.

Аль Беруний томонидан арабские графики асосида яратилган транскрипсия тизими коп джихатдан хинд тилидаги со’зларни урду тилига о’гириш бо’йича замонавий тизимидан илгарилаган.

«Хиндистон» асарини йозиш билан бир вактда «Санкши» ва «Йогасутра Патанджал» асарларини араб тилига таржима килиб, Птоломейнинг «Эвклид ва Алмагеси» ини санскритга кайта ишлашни бошлаган.

Тадкикотчи орнида аль Беруний билимни астойдил таджриба билан текшириш кераклигини алохида та’кидлаган: тадкикотлар вактида юзага келувчи иккиланишкларни «бартараф хамиш шунтаинг … мумтаингкин. Аль Beruniyning tadqiqotchilik bilimi mushohadaga taqqoslangan edi.Go‘yo Arastuning kosmik tizimga oid mushahadalarini shubhaga qo‘ygani kabi.

Карилик чог’ида ко’з нуридан айрилади, лекин хайотинин со’нгги дакикаларигача хайот «мексанизми» тетик рухдадир, деган. Йерга 1048 йил Газна шахрида коьилган.

Xotira

• 2009 йил июн ойда Эрон хукумати томонидан Венадаги Бирлашган Миллатлар Ташкилотининг бо’лимига хозирда Вена халкаро маркази Мемориал майдонидан радость олган Форс олимлари павильонини тортик этади.For olimlari paviloni o‘z ichiga to ’rt mashhur olimlarni olgan: Avitsenna, Beruniy, Zokiriy Roziy (Рейз хамда Умар Хайём).

• Аль Берунининг она шахри 1957 год объединение шарафига Беруний номинальный олган.

• 1973 год ил академик И.М.Моаминов томонидан Узбекистон Абу Райхон Беруний таваллудининг 1000 йиллиги муносабати билан тадбирлар отказилган.

• Toshkentdagi Sharqshunoslik ilmiy-tekshirish instituti Abu Rayhon Beruniy nomini olgan.

• Тошкентдаги м. Беруний метро станцияси.

• Тошкент хамда Хорезмдаги Беруний хайклалари.

• Тошкент техника университетига ветчина Беруний номи берилган.

• Al Beruniy oy vulqoni hamda астероид 9936 Al Beruniy ham olim sharafiga nomlangan.

• Таниклы олим С.П.Толстов оцинг «Кадимий хоразм цивилизацияси изидан» номли монографиясини хоразмлик Абу Райхон аль Берунийга багаишлаган.

Аль Беруний асарлари

• Абу Райхон Беруний. Хиндистон. Пер. А.Б. Халидов, Ю. Н. Завадовский. // Танланган асарлари, Том II. Тошкент: Фан, 1963. // Кайта нашр: М .: Ладомир, 1995.

.

• Беруний Абу Райхон. Ёдгорликларни то ‘плэш учун ма’лумотларни джамлаш (Минералогия). Пер. А. М. Беленицкий. Л .: Наш. СССР ФА, 1963.

• Беруний Абу Райхон. Геодезия. (Турар-джойлар о‘ртасидаги масофани аниклаш учун джойларнинг чегараларини аниклаш).Булгакова П.Г. // Танланган асарлар, Том III. Тошкент: Фан, 1966.

• Беруний Абу Райхон. Медицина фармакогнозия. Каримов Ю.И. // Танланган асарлар, Том III. Тошкент: Вентилятор, 1987.

.

• Беруний Абу Райхон. Xayyom ва ат-Tusiylarning kataloglar ilovasi bilan Al Beruniyning yulduzlar katalogi. Tarixiy-astronomik tadqiqot. 8, 1962, с. 83-192 нашр.

• Беруний Абу Райхон. Эгри чизикнинг икки нуктасини туташтируви то’гри чизикда эгри чизикни аниклаш хакида ризола.Sharq mamlakatlarida fan ва texnika tarixi kitobidan. 3, 1963, с. 93-147 нашр.

• Беруний Абу Райхон. Хинд рашиклари хакида китоб. Б. А. Розенфельд. Sharq mamlakatlarida fan ва texnika tarixi kitobidan. 3, 1963, с. 148—170 нашр.

• Беруний Абу Райхон. Йозишма. Ю. Н. Завадовский. Тошкент: Фан, 1973. Берунининг «Фазо хакидаги китоби» га масло он савол ва Ибн Синонинг явоблари.

• Беруний Абу Райхон. Металл ва qimmatbaho toshlar hajmi o‘rtasidagi munosabat.Б. А. Розенфельд ва М. М. Рожанский. Sharq mamlakatlarida fan ва texnika tarixi kitobidan. Фан .: 1983, с. 141—160.

Узбекистон экологияси, муаммолари ва экологик вазиятни йахшилаш йо’ллари »ГеоОламга хуш келибсиз!

Узбекистон ekologiyasini yaxshilash учун, mamlakatimizdagi iqtisodiy ahvolni yaxshilash, ekologik tanazzulning oldini olish учун xalqimiz orasida qadimda ma`lum bo’lgan ekologik madaniyatni tiklashimiz, tarixni yaxshilab o’rganishimiz Хамда undan hozirgi sharoitda foydalanish imkoniyatlarini qidirib topishimiz Kerak.

Инсон фаолияти та’сирида биосферанинг о’згариши иуда тезлик билан бормокда. Insoniyatning tabiiy jarayonlarga ana shunday ta’sirda yoki munosabatda bo’lishi natijasida XX asr o’rtalarida ekologik muammolar juda avj olib ketdi. Ekologik muammo deganda insonning tabiatga ko’rsatayotgan ta`siri bilan bog’liq.

Inson sivilizasiyasining rivojlanishi va uning tabiat bag`riga tobora chuqurroq kirib borish oqibatida ahvol tubdan o’zgardi. Бугунги кунда ибтидой соф табиат хакида гапирмаса хам бо’лади.Чунки йер юзидаги о’рмонлар киркилди, катта — катта худудлар дехкончилик килиш максадида о’злаштирилди, дорилар билан ог’тланди, харсил чикинди хамда газлар билан тоза хаволанд ва таба. Бундан ташкари табиатда тошкинлар, ормон йогинлари, чанг бо’ронлари ва бошка табий джарайонлар юз беради. Bularning barchasi tabiatning tabiiy muvozanatiga путур йетказади. Дунё бо’йича кузатиладиган табий, антропоген йоки соф антропоген ходисалар умумбашарий муаммоляр деб каралади. Ана шундай экологик муаммоларга бази бир мисолларни келтириб о’тамиз:

1. Ходисаси «Атмосферанинг димикиси».

2. Ходисаси «Ozon qatlamining siyraklanishi».

3. Муаммоси «Чучук внедорожник».

4. «Тирик табиатдаги осимлик ва хайвон турлари сонининг кискариши» муаммоси.

5. Муаммоси «Пестисетлардан фойдаланиш».

Минтакавий экологик муаммоляр. Yer yuzasining muayan mintaqasi o’ziga xos tabiiy iqlim, ijtimoiy — ekologik, etnogirafik xususiyatlari uni tabiat bilan inson o’rtasidagi o’zaro aloqa munosabatlari harakterini belgilab beradi.

Узбекистоннаги экологик муаммоляр

Бугунги кунда мустакил узбекистон йирик саноат ва аграр минтака бо’либ, келажакда дунйога юз тутган машина созлик, энергетика, кимйо, озик — овкат саноати, транспорт маймуйджландайнада ишулган. Bunday ishlab chiqaruvchi kuchlarning rivojlanishi Respublikada ijtimoiy — ekotizmlarning holatiga muayan darajada salbiy ta`sir ko’rsatadi.

Respublikada keskin bo’lib turgan ekologik va tabiatni muhofaza qilishga oid muammolar quyidagilar:

1. Йирик худудий — саноат маджмуалари джойлашган районларда я’ни Ангрен-Олмалык Чирчикларда, Ферг’она-Марг’илонда, Навои ва бошка район табиатни мухофаза qilish муаммолари. Bu rayonlarda ijtimoiy-ekotizm holati yaxshi emas. Chunki sanoat markazlarida chiqayotgan turli-xil gazlar va chiqindilar atrof-muhitni ekolgik holatini buzulishiga olib kelmoqda.

2. Агросаноат маймуидаги экологик муаммоляр.

3. Табиатдаги сувларнинг саноат чикиндилари пестиседлар ва минерал о’г’итлар билан ифлосланиши хам муаммолардан биридир.

4. Осимлик ва хайвонот дунёсини мухофаза килиш ва кайта тиклаш муаммолари, ко`рикхоналар ва миллий боглар тармог`ини кенгайтириш.

«Узбекистанка экологик вазиятни яхшилаш йо’ллари»

O’zbekiston Respublikasi tabiatni muhofaza qilish va undan oqilona foydalanish borasidagi asosiy Strategik maqsadlar quyidagilar hisoblanadi:

Ахолинин шихат-саломатлиги учун кулай шароит яратиш, беосферавий мувозанатни саклаш; Узбекистоннинг иджтимоий-иктисодий ривожланиш самарадорлиги ва баркарорлигини козлаган холда табий ресурслардан фойдаланиш кайта тикланадиган табий ресурслар ишлаб чикариш ва истэзнайшланишл джарайыланиш региональный ва локал дараджаларда табиатни кайта тикланиш хусусиятини тиклаш; tabiatning daslabki turlari va ularning genofondini landhaftlarning xilma — xiligini saqlash.

Vujudga kelgan Orol dengizi muammosi bilan bog`liq halokatli ekologik — iqtisodiy va ijtimoiy ahvolni yaxshilash, Orol dengizini saqlab qolish maqsadida aholini sifatli ichimanlik suvi. Орол бо’йи ахолисини нормальный санитар шароитлар ва озука билан та’минлаш учун Марказий осийо давлатлари билан биргаликда киска вакт итида ягона сув хо`джалиги сиёсатини ишлаб чикиш хамда хар-би-бижан ишлаб чикиш хамда хар-бижан-би-би-лаб табий коулларни саклаб колиш каби ишлар реджалаштирилган.

havosini muhofaza Atmosfera qilishning asosiy yo’nalishi Шахар ва aholi yashaydigan punktlarda Atmosfera havosining sifatini yaxshilash, keyinchalik Sanitar-gigienik qoidalarga rioya qilish buning учун Respublikamizning Барча hududlarida chiqindilarni kamaytirish, камом chiqindili texnilogiyalarni yaratish, чан to’plovchi в tozalovchi Янги qurilmalarni yaratish в ularning ишлаб чикариш самарадорлигини ошириш эскирган курилмаларни йашшилаш билан алмаштириш ва бошкалар.Орол денгизинимг куриши иклим о’згаришига хам сабабчи бо’лди. Qurg’oqchilik tufayli iqlimning keskin kontenentalligi ortib ketdi. Денгиз ва куруклик о’ртасидаги хароратнинг о’згариши, шамол тезлигинин ортиши, сувнинг на’лкинланиш ходисасини кучайтиришига олиб келди.

Сут emizuvchi hayvonlar va qushlar kamayib ketdi. Куриган майдонлар хавфли касалликларни таркатувчи кемирувчи билан то’либ бормокда. Orol bo’yining sanitar-epidemiologik ahvoli nihoyatda og’irlashmoqda. Агар zudlik bilan tabiatda vujudga kelayotgan muammolar hal qilinmasa insoniyat ва бутун mavjudodning hayoti xavf ostida qoladi.Biz tabiatga qarammiz, biz tabiatsiz yashay olmaymiz, shunday ekan biz barchamiz tabiatni asrab avaylashimiz, uning har-bir qarich yerini ko’z qorachig`iday asrashimiz, tabiat boyliklaridan oqilona фойдал-тэнишимиз ‘rlik qilishimiz lozim.

Maqolani foydali yoki qiziqarli deb hisoblasangiz ijtimoiy tarmoqlardagi do`stlaringizga matnni belgilab tavsiya qiling!
Agarda Siz maqolada xatoni uchratgan bo’lsangiz, unda xato matnni belgilab, CTRL + ENTER klavishasini bosing va sayt ma’muriga xabarnoma jo’nating.

Islom diniga oid 33 ta qiziqarli fakt

1. Islom taqvimi oyning harakatiga asoslangan. У 365 кундан иборат григорян календарьидан таксминан 10 кун циска. Шу боисдан Рамазон ва Курбон байрамлари хар йили он кун ольдинга сурилиб келади.

2. Odam alayhissalomning boʻyi 30 ziroʻ atrofida boʻlgan. Зиро узунлик олхови бо’либ бир зиро` таксминан ярим метрга то’гри келади.

3. Musulmonlarning aksari Yaqin Sharqda yashamaydi. Aholi eng zich yashaydigan musulmon davlati Indoneziyadir.Bu mamlakat 257 миллионов (2015 yilgi maʻlumot) aholisi bilan nufus boʻyicha dunyoda toʻrtinchi oʻrinda turadi. Hindistondagi musulmonlar aholisi soni Suriya, Iroq, Iordaniya, Falastin va Arabiston yarim oroli davlatlaridan koʻp.

4. Ойнинг бо’линиши Мухаммад соллаллоху алейхи васалламнинг буюк мо’джизаларидан биридир. Курайшиты мушрикларин рахбарлари келиб: «Агар ростдан хам пайг’амбар бо’лсанг ойни иккига бо’либ бер-чи», дейди. Уларнинг аксари Paygʻabarimizning qarindoshlari edi.Paygʻambarimiz ularning iymonga kelishini, najot topishini istar edilar. Аллох таолога iltijo qilib qoʻllarini yuqoriga koʻtardilar. Ой о`ртасидан иккига айралиб икки тог`нинг устига келди.

Oyning ikkiga ajralganini yoʻlda karvonda kelayotib koʻrib, nega bunday boʻlganiga hayron qolgan badaviylar, yahudiylar Makkaga kelganlaridan so’ng bu Muhammad alayhissalomning bo’layotild ishi musulymon korib. Боеприпасы у зотдан шу ишни талаб килган мушриклар «Мухаммад (соллаллоху алейхи васаллам) сер корсатди», деб шовкин солиб имон нуридан бебахралигича колаверди.

5. Мухаммад соллаллоху алейхи васалламнинг уммати олдин отган пайгъамбаррнинг барчасининг умматини ко`шгандаги хисобдан хам коп.

6. Kaʻbani Odam alayhissalomdan keyin Ibrohim alayhissalom va oʻgʻli Ismoil alayhissalom bino etganlar.

7. Мусулмонлар Каабага сайда qilmaydilar, Кааба Аллох таоло qaysi томонга караб ибодат qilishni koʻrsatgan yoʻnalishni belgilaydi.

8. Ашаддий мушрик Абу Джахл Пайг’амбар соллаллоху алейхи васалламга нозил бо’лган мукаддас Кур’он оятларини яширинча эшитиб юрган. Chunki unga oyati karimalarni tinglash yoqqan.

10. Статистика ма’лумотларга ко’ра, дунада 1,8 (2015 йилги ма’лумот) миллиард мусульмон яшайди.

11. «Мухаммад» исми дунёда анг коп таркалган исмдир.

12. Paygʻambar alayhissalomning ayollaridan biri afrikalik, ikkita ayollari yahudiylardan boʻlgan.

13. Албания Европадаги ахолисинин 90 фоизи мусульмон бо’лган ягона давлат.

14.Милодий йилни хиджрийга айлантириш учун милодий йилдан 622 айириб олинади.Колган сын 32 га боллинади. Keyin esa ikki amal natijasi qoʻshiladi. Ана шу ко`шилма натиджаси хиджрий-камарий йил бо’лади.

15. Алгебра, нол, пакта, диван, гуруч, конфет, шафран, балкон, созларининг английского языка ифодаси тилига арабчадан озлаштирилган. Булар арабчадан инглизчага о`злашган созларнинг озгина кисми, ксолос.

16. Чечак ва кизамик хакидаги биринчи рисолани биринчи бо’либ Абу Бакр Ар-Розий (864-925) Ёзган. Shundan keyin musulmon davlatlarida chechakka qarshi emlash odatiy amaliyotga aylangan.

17. Оксфорд ва Кембрийский университет биринчи талабалари математика, медицина, кимё, оптика ва астрономия фанларини мусульмон олимлари йозган дарсликлардан о`рганган.

18. Аделард Бацкий Орта асрларнинг пешкадам олимларидан бо’лган. Musulmon olimlarining asarlarini arabchadan lotinchaga tarjima qilish uni mashhur qilgan.

19. Masjidi Nabaviyning eshiklarining ogʻirligi besh tonnadan. Катта микдордаги йог`очлар то`планиб quritish uchun kompyuterlashgan pechlarda quritish uchun Birlashgan Arab Amirliklariga joʻnatildi (уларни одатдаги печларда куритиш джарайони бир неча йилга чо`зилиб кетиши).Йогохларни куритишга беш ой вакт кетди. Йашши куриган йогохлар Барселонага (Испания) юборилди ва эшикнинг асосий кисми о`ша йерда ясалди. Нихоят бадий безак бериш учун Франсияга олиб борилди.

20. Faqat 1932 yilda kisvani (Kaʻba yopinchigʻi) toʻliq Saudiya Arabistoni fuqarolari tayyorlagan.

21. Masjidi Nabaviyning tomi ustidan yana qoʻshimcha qavatlar quraverilsa boʻladigan qilib yopilgan.

22. Куръони карим оятлари эркак ва айолни тенглаштирган: «эркак» соъзи 24 маротаба тилга олинган болса, «айол» сози хам шунча тилга олинган.

23. Корани каримдаги анг узун сура Бакара. Eng qisqa sura esa Kavsar surasidir.

24. Куръони каримда сут анг фойдали ихимлик сифатида, асал эса анг фойдали йегулик сифатида тилга олинган.

25. Корани карим 23 йил давомида нозил болган.

26. Куръони каримнинг битта харфини чин икслос билан о’киган киши он савоб олади. Ixlos surasi Qurʻoni karimning 1/3 реж.

27. Рамазонда о`килган бир оятнинг савоби бошка ойларда Курони каримни то’лик хатм килганнинг савобига якин.

28. Qiyomat kunida Qurʻoni Карим uni oʻqigan odamlarni shafoat qiladi. Qiyomat kunida Qurʻoni karim uni oʻqimagan odamlardan shikoyat qiladi.

29. Зам-зам суви Иброхим алайхиссалом даврида Исмоил алайхиссаломнинг чанкогъини босиш учун отилиб чиккан. Keyin orada 2600 yil yoʻqolib ketgan. Шунча йил отганидан со’нг севикли пайг`амбаримизнинг боболари Абдулмутталиб казиб булок козини очган. Buloqning joyi unga tushida ayon bo’lgan.

30. Islom eng tez tarqalayotgan din hisoblanadi.2030 йилга келиб у биринчи ракамли динга айланади.

31. 10 та сахобага хайотлик пайтидайок джаннатнинг хабари берилган. Улар:

— Абу Бакр Сиддик;
— Умар ибн Ксаттоб;
— Усмон ибн Аффон;
— Али ибн Абу Толиб;
— Зубайр ибн Аввом;
— Талха ибн Убайдуллох;
— Саад ибн Абу Ваккос;
— Абу Убайда ибн Джаррох;
— Абдуррахмон ибн Авф;
— Саид ибн Зайд.

32. Islom shamshirlar tigʻi ostida tarqalmagan. У маърифат билан таркалган.Зеро, Кур’они каримда: «Динда зорлаш йо’к, ноль, то’гъри йо’л янглиш йолдан аджрим бо’лди. Бас, ким шайтонни (йохуд бутларни) инкор этиб, аллохга имон келтирса, демак, у бузилмас, ишончли халкани тутибди. Аллох эшитувчи ва билувчидир » (Бакара сураси 256-ойати), дейилган.

33. Муслима айоллар Аллохнинг хукмларини баджаришга ​​кулай бо’лсин учун одмигина киинган. Диндор айоллар бутун тарикс бо’йича кенг-мо’лгина кииниб келган. Anʻanaviy kiyimlar sirasiga rohiba ayollar kiyadigan kiyimlar yaqqol misol boʻladi.Шунингдек, Исо алейхиссаломнинг волидаси Биби Марьям тасвирланган санъат асарларида хам юнинг кийими шундай тасвирланган.

Манба: Muslim.uz «Замин» янгиликларини «Facebook» да кузатиб скучно

О’кв-услубий фаолият — ТОШКЕНТ ДАВЛАТСКИЙ ТРАНСПОРТНЫЙ УНИВЕРСИТЕТ

Institut O`quv-uslubiy faoliyati respublika temir yo`l tarmog`i uchun yuqori malakali mutaxassislar tayyorlash jarayonining asosiy bo`g`ini hisoblanadi. О`кув ишлари мохияти объединение кундалик тезкор масалаларни хал цилишда, шунингдек кафедралар, факультетлар, институт бо`лимлари ишини мувофиклаштиришда хам аник, туруйан тизимга риоя килинишнавика, преподаватель педикюра бугидагогода маходагининавика, будапештана `улотлари ва амалийот отказилишини доимий такомиллаштириш, о`кув джарайонига илг` или педагогик технологиияларни татбик гилиш, о`кв лаборатория базасини ривожлантириш ва янгилаш, бордаинишадироресурс фуражка.O`quv jarayonining umumiy tuzilishi institut Ilmiy Kengashi tomonidan tasdiqlangan ishchi rejalariga muvofiq amalga oshiriladi. O`quv mashg`ulotlari jadvali ma`ruzalar, amaliy va labratoriya mashg`ulotlarining asosan ixtisoslashgan auditoriyalar, O`quv xonalari va labratoriyalarda o`tkazilishini ko`zda tutadi. Катта kurslarda talabalar kurs ishlari ва loyihalarini bajaradilar. O`quv jarayoni zamonaviy kompyuterlar va boshqa vositalar bilan to`liq ta`minlangan. O`rta hisobda har to`rt talabaga bittadan kompyuter to`gri keladi.Янги о`кув йо`налишлари ва мутаксассисликларини о`кув-услубий джихатдан та`минлаш бо’йича кенг ко`ламли ишлар амальга оширилди. Сусусан, профессор института — окитувчилар таркиби томонидан муайян тартибда транспорт ташиш ишларини ташкил итиш в транспортной логистике, информатика и другие технологии, шунингдек халкароташиш ишлари в транспортной логистике. Institut talabalarining o`quv ва ishlab chiqarish amaliyoti o`quv jarayoni hamda «Talabalarning malaka amaliyoti to`grisida» gi Nizomga muvofiq amalga oshiriladi.Talabalar amaliyoti «O`zbekiston temir yo`llari» DATK korxonalari, muassasalari va tashkilotlari bilan tuzilgan shartnomalar asosida tashkil etiladi.

Institutda quyidagi amaliyot turlari o`tkaziladi:

  • tanishuv amaliyoti;
  • o`quv amaliyoti;
  • компьютерлаштириш бойича амалиот;
  • о`кув-геодезия ва о`кув-геология амалиоти;
  • ishlab chiqarish amaliyoti;
  • битирув (дипломольди) амалиоти.

Хар бир амалийотнинг максади, муддатлари ва мазмуни давлат та`лим стандартлари, амалийот о`кув реджалари ва дастурларида белгиланган.Talabalar amaliyoti o`quv jarayonining bevosita davomi hisoblanib, u bakalavriat yo`nalishlari hamda magistratura mutaxassisliklari fanlari nazariy qismini mustahkamlashga yo`naltirilgan. Institutning on`qqiz kafedrasi tashkilotlar, ishlab chiqarish korxonalari tarkibida o`z filiallariga ega bo`lib, о`n bitta kasb-hunar kollejlari bilan o`zaro hamkorlik aloqalari ornatilgan. Баази лаборатория ва амалий машг`улотларни филиалларда отказиш, талабалар амалийоти ва битирув малака ишларига ташкилотлар ва ишлаб чикариш мутаксассисларини рахбар этиб тайинлаш, уларнайз`дайзарасидари ватестарий давалатарий давалат аттестат qo`yilgan. Кадрлар илмий потенсиали ва турли тармоклар тараккиёти педагог кадрларнинг касбий ва услубий таййоргарлик дараджасига, уларнинг таджрибаси хамда махорат дараджасини ошириб боришига бог’ликдыр. Институт профессора — о`qituvchilar tarkibi malakasini oshirish va ularni qayta tayyorlash ishlari yaxshi yo`lga qo`yilgan. So`nggi uch yil ichida 127 ta Professor — o`qituvchi, shundan sakkiztasi xorijda, o`z malakasini oshirgan.

НамДУ — Наманганский давлат университетов

НАМАНГАНСКИЙ ДАВЛАТСКИЙ УНИВЕРСИТЕТ

Наманган давлат университетида талабалар билимини бахолаш тизими, та’лим сифатини ошириш хамда та’лим муассасалари маблагларининг самарали ва максадли ишлатиш боайича амальга оширилайотган 245 ишлар до 245

2019/2020 o‘quv yilida Universitetda 9 ta fakultet, 29 ta kafedrada 604 nafar Professor-o‘qituvchilar faoliyat yuritishmoqda.Universitetda 45 t a bakalavriat ta’lim yo‘nalishi, 24 ta magistratura mutaxassisligi va 2 ta qo‘shma ta’lim dasturi asosida (8 ta yo‘nalish) kadrlar tayyorlanmoqda. Mazkur o’quv yilida bakalavriat yo’nalishi kunduzgi 7628 nafar, kechki 410 nafar, maxsus sirtqi 1979 nafar, sirtqi 1101 nafar, 2-mutaxassislik kunduzgi 48 nafar, 2-mutaxassislik sirtqi 277 jafarislik sirtqi 275 jafarida 246 талабалар та’лим олмокдалар. Ularni davomatini doimiy nazoratga olish maqsadida Face Control va finger control tizimli nazorat punktlari qurildi.

BMIlarini a’lo baholarga o‘qigan talabalar sonidan kelib chiqib, bitiruvchilarni 10 foiziga berish amaliyotga tadbiq etildi.

Якуний назорат хамда якуний давлат аттестацийяларини адолатли ва шаффоф о’тишини та’минлаш максадида 2018/2019 о’кув йилидан онлайн тартибда олиш джорий этилган.

«Талабанинг о’злаштириши — профессор-о’китувчилар фаолиятини бахолашнинг асосий мезони» тамойилини джорий этилди.

Профессор-о’китувчиларнинг шаксий иш реджаларини ишлаб чикиш ва назорат qilishning оптимальный мексанизмини ишлаб чикилди.

Universitet Kengashining 2019 yil 27 августа 1-sonli majlisida har semestrda talabalar o‘rtasida sotsiologik so‘rovnomalarni o‘tkazish rejalashtirilib, Universitet jamoatchilik kenagashi tomonidan belilibkj

Universitetning 1,2,3,4-курс бакалавриат йо’налишларида 1349 та, магистратура мутаксассисликларида 171 та ищи фан дастурлари, малака, танишув, ишлаб чикариш, педагогик амалиотлар бойича 295 та чичи ишти фан дастурлари.

Дастурлар таркиби бир хиллигини та’минланди, кераксиз таркибий гисмлар чикарилди, фан дастурларини расмийлаштириш содалаштирилди. Фан дастурларига о’китувчилар томонидан о’тиладиган мавзулар бо’йича саволлар ро’иксати хамда барча фан дастурларига бахолаш ме’зонлари киирилди. Дастурларни намунавий дастурларга мослиги тахлил килиш учун эксперт комиссияси тузилди ва джарайон назоратга олинди.

Universitetda talabalarni mutaxassislik fanlaridan chet tilida ta’lim olishlarini ta’minlash maqsadida 14 nafar chet tilini bilish bo’yicha tegishli sertifikati bor o’qituvchilar tomonidan 33 ta yo’nalishda rejal’tashilida fanlaridan 33 ta yo’nalishda rejal’tashilida dans чикилди ва тасдикланди.

2019 yilning hozirgi kuniga qadar o‘quv-uslubiy yo‘nalishlarda bir qator ijobiy ishlar amalga oshirildi, jumladan:

— Педагогика в психологии йоналишида 2018-2019 в 2019-2020 о’кув йилида О.Аскарова, педагогика фанлари доктора, М.Камбаров, фальсафа фанлари доктора, доктор наук, Б.Мадаминовнинг (доктор наук), Б.Корабоев va S.Xakimovlarning mavzulari OAK byuletinida mavzulari e’lon qilindi, kafedra Professor o’qituvchilarining impakt faktorga ega bo’lgan jurnallarda A.Тург’унбоеванинг маколаси чоп этилди, дуб халькаро этирофидаги джурналларда Б.Мадаминов, А.Тург’унбоева, Д.Орибббоева, Н.Абдуллаева, Д.Мирзабдуллаеваларнинг илмий маколалари чоп этилди.

-География йо’налишида И.Солиев томонидан «Иклим илиши шароитида джунуби-гарбий Фарг’она йер ости сувлари реджими о’згаришини бахолаш» мавзуида монография чоп эттирилди. Доцент Ш.Джумаханов (хаммуалифликда) томонидан тайёрланган «Иктисодий ва ижтимоий георафия» номли дарслигига ОО‘МТВнинг 2019 20 июлдаги 654-сонли буйругіга асосан нашрга руксат берилди.Е.Солиев 2019 год 31 мая OAKning tavsiyasiga ko‘ra dotsent ilmiy unvonini oldi. География йо’налиши 3 курс талабаси Абдукодир Тошпо’латов ОО’МТВ в 2019 году и 20 сентября 840 сонли байруг’ига асосан Улуг’бек номли Давлат стипендияси совриндори бо’лди. Кафедра о’китувчиси Б.Абдурахманов «Эль-юрт умиди» джамг’армаси томонидан Герсен номидаги Россия давлат педагогика университетига xorijiy stajirovkaga yuborildi.

Axborot-resurs markazi 2019 январ ойда фойдаланишга топширилган.Джори йилда кадар 100 о’ринли очик фондга эга о’кув зали, виртуальная лабораторияялар, анимациялар, о’кув-услубий маймуалар ва бошка материалларни о’з ичига олган мультимедиа маркази ташкил этилди ва материаллардан фойдчунхидалэтиш университэтиларди. Янги о’кув йилига тайёргарлик дойрасида 105 млн со’млик шартномалар имзоланиб, 480 номдаги 6023 сондаги китоблар сотиб олинди. Mazkur o‘quv materiallarini sotib olish uchun universitydan 113 млн. Va OO ’MTV tomonidan 50 млн. So‘m ajratilgan.

Universitet o‘quv binolari va talabalar turar joyida to‘liq Wi-Fi hududlarini tashkil etildi.

Universitetda jami 355 ta auditoriyalar (шундан 44 та лаборатория xonalari) mavjud bo‘lib, fakultetlardagi 16 ta katta ma’ruza auditoriyalariga zamonaviy kuzatuv kameralarini o‘rnatilib, boshqarumov jultishga ularishga ularišga.

Prezidentning 5 ta muhim tashabbusi bo‘yicha amalga oshirilgan ishlar:

1-ташаббус бо’йича талабалардан иборат «Талабалар театр студияси», «Ко’г’ирчок театри», мусика сан’атини тарг’иб этишга йо’налтирилган «Хаваскорлик ансамбли», «Йоши расомолатий тоатри йоджодий» ‘lga qo’yildi.Бу бо’йича зарур джихозлар билан та’минланган хона ташкил этилди.

2-tashabbus bo‘yicha talabalar turar joyida 20×40 metr o‘lchamdagi ochiq maydonli stadion to ’liq ta’mirlandi. Шунингдек, 1 та 5,4×18 метров о’лчамда тренаджёр зали курилиши нихоясига йетказилиб, фойдаланишга топширилди.

3-ташаббус бо’йича талабалар турар джойда 20 о’ринли интернет тармог’ига уланган компьютер хонаси ташкил этилди. 2019/2020 o‘quv yilida 100 o‘ringa butkazildi. Universitet o‘quv binolari va talabalar turar joyida to‘liq Wi-Fi hududlarini tashkil etildi.

4-tashabbus bo‘yicha Talabalar turar joyida 100 o ’rinli kutubxona tashkil etildi. Бу йердаги мавджуд китоб фонди 4500 тадан 10000 тага йетказилди. Talabalar turar joyidagi axborot resurs markazini 3000 дан ortiq elektron badiiy adabiyotlar bilan boyitildi. Shuningdek, Universitet ARMda ochiq fondli o‘quv zali va multimedialar xonalarini tashkil etildi.

5-ташаббус бо’йича талабалар тур джойда талаба-кизлар учун тикувчилик хонасини ташкил этилди. Mazkur tikuvchilik xonasiga zamonaviy tikuv mashinalari keltirildi hamda 90 nafar talaba-qizlarni ish bilan ta’minlandi.

Оъкув услубий бошкарма


Наманган Давлат университети 1941 йилда педагогика билим юрти сифатида ташкил топган бо’либ, 1992 йилда университет макомини олган. Бу университет кадрлар тайёрлашда анг замонавий технологииялардан фойдаланишга каратилган, юкори салохиятга эга узбекистаннинг анг йакши олий та’лим муассасаларидан бири хисобланади. Бу университет катта имкониятларга эга маскан бо’либ, классик университет учун ан’анавий бо’лган гуманитар ва табий-илмий йо’налишлар билан бир каторда мехнат бозорида йукори талабга ега иктисодиёйот, мутисодиёксыйот, мутисодиёкслайд-лайклайд, мутисодиаклайк.Bitiruvchilarning профессиональные imkoniyatlari kengayishiga mustahkam poydevor bo‘lishi uchun barcha sharoitlar yaratilgan.

Universitetda yaxshi o‘qish uchun barcha shart — sharoitlar yaratilgan: o‘quv binolari, kerakli jihozlar bilan ta’minlangan shinam auditoriyalar, labratoriyalar xonalari, qulay sharoitlarga ega talablar turamashr joyi, sport.

Universitetda chet el OTM bilan muvaffaqiyatli hamkorlik aloqalari yo‘lga qo‘yilgan. Профессор-о’китувчи ва талабалар нуфузли хориджий олий о’кув юртларига малака ошириш ва амалиётларга йо’налтирилмокда.

Oxirgi yillar ichida universityning ilmiy salohiyatini saqlab qolish, balki uning darajasini oshirishga erishildi. Минтакадаги бизнес-хамджамият ва йирик корхоналар — университет якин хамкорларидир.

OTM eng yaxshi kursatgichi lari bu sifatli tayyorlangan bitiruvchilaridir. Bitiruvchilar orasida jaxon miqyosidagi olimlar, taniqli sportchilar, yirik korxona raxbarlari mavjud. Бугунги кунда йошлар учун мухим нарса бу уларнинг истикболли келаджагини та’минлай оладиган олий та’лим муассасасида о’кишдир.Наманган давлат университети ана шундай маскандир.

Университетский профессор-o‘qituvchilari tarkibi xalkaro standartlarga javob beradigan mutaxassislardan iborat.

Профессор-о’китувчилар таркиби-600 та
вентилятор докторлари ва профессорлар -17 та
вентилятор номзодлари ва доцентлар, доктор философии-165 та
Бакалавриат талабалари-10 000 та
Магистрант талабалар-220 та
Докторантсей
Докторантсей
литератур
quvchilari-1600 ta
Ibrat maktabi o’quvchilari — 200 ta

OTM manzili:

316, Уйчи кочаси, Наманган шахри, 160100, O‘zbekiston Respublikasi.

Телефон raqamlar: +998 69 2270144, +998 69 2270445

Эл.почта: [email protected], [email protected]

Веб сайт: www.namdu.uz

Universitetdagi fakultetlar:

  1. Физика-математика фактур
  2. Табий фанлар факультативов
  3. Английские филологические науки
  4. Филология факультетов
  5. Pedagogika fakulteti
  6. Жисмоний маданият факультети
  7. Иджтимоий-иктисодий факультет
  8. Kasb ta’limi fakulteti
  9. Qo‘shma dasturlarni muvofiqlashtirish fakulteti.

Universitetdagi kafedralari:

  1. Физика
  2. Математика
  3. Дифференциальный тенгламалярный математик физика
  4. Амалий математика ва информатика
  5. Биология
  6. Кимё
  7. География
  8. Экология
  9. Английский язык тили ва адабиёти
  10. Ingliz tili o‘qitish metodikasi
  11. Английский язык тили амалий курси
  12. Fakultetlararo chet Tillar
  13. O‘zbek tili va adabiyoti
  14. Немис во Франции Тиллари
  15. Русь тили ва адабиёти
  16. Педагогика в психологии
  17. Boshlang‘ich ta’lim metodikasi
  18. Мактабгача та’лим методикаси
  19. Musiqiy ta’lim va ijtimoiiy madaniy faoliyat
  20. Jismoniy tarbiya nazariyasi va sport turlarini o‘qitish metodikasi
  21. Sport faoliyati
  22. Физиология валеология асослари
  23. Tarix
  24. Архившунослик
  25. Иктисодиёт
  26. Milliy g‘oya, ma’naviyat asoslari va huquq ta’limi
  27. «Узбекистан» демократик джамият куриш назарияси ва амалиоти
  28. Tasviriy san’at va muhandislik grafikasi
  29. Kasb ta’limi o‘qitish metodikasi.

ISHOQXON TO‘RA IBRAT NOMIDAGI XORIJIY TILLARGA IXTISOSLAShTIRILGAN MAKTAB-INTERNATI

Ибрат номидаги мактаб-интернатда хозирги кунда 7 та тил: инглиз, немис, франсуз, рус, араб, корейс, кситой тиллари о’китилади.

НАМАНГАНСКИЙ ДАВЛАТСКИЙ УНИВЕРСИТЕТ АКАДЕМИК ЛИСЕЙ

Академик лицейда техника, иктисод, табий фанлар, тарикс, хориджий филология фанлари бо’йича чукурлаштирилган билим берилади.

QO’SHMA TA’LIM DASTURLARI

Universitetda 2018-2019 o‘quv yilidan boshlab A.Gersin nomidagi Россия давлат педагогика университети билан хамкорликда qo‘shma dastur asosida quyidagi bakalavriat yo‘nalishlarida mutaxassislar tayyorlanmoqda:

5111300-Русь тили ва адабиёти (НамДУ)

45.03.03-Xorijiy til va madaniyat o‘qitish metodikasi va nazariyasi (RDPU)

5140200-Физика (НамДУ)

44.03.04-Физика (РГПУ)

5130200-Амалий математика ва информатика (НамДУ)

44.03.01-Информатика в информационных технологиях (РГПУ)

XALQARO LOYIHALAR

  • Jaxon banki — академик инновациялар джамг’армаси гранти Эразмус + «Баликчилик бо’йича илмий-о’кув тренаджйор яратиш» лойихаси.
  • Erasmus + «ModeHEd» loyihasi,
  • Erasmus + «IMEP» loyihasi,
  • Erasmus + «UZDOC-2.0» loyihasi,
  • Erasmus + “KA Mobility loyihasi,

Мавзу: «IV гуру асосий гурухча элементларнинг умами тавсифи

Презентация на тему: «Мавзу:« IV гурух асосий гурухча elеmеntlаrning umumiy tаvsifi »- стенограмма презентации:

1 Мавзу: «IV гуру асосий гурухча elеmеntlаrning umumiy tavsifi»
Mavzu: «IV гуру асоsiy guruhchа elеmеntlаrning umumiy tаvsifi.Углерод ва объединение хоссалари, бирикмалари. Углероднинг табиатда айланиши ”Реджа 1. IV гуру асосий гурухча элементларига умами тавсифи 2. Углероднинг физик ва кимёвый хоссалари

2 Тушунчалар ва тайанч иборалар:
карбамидлар- металлокерамика углеродли бирикмалари. Тошкомир — кадимий осимлик ва хайвонлар организация катта босим остида йукори температурада хавосиз джойда чиришидан мин — мин йиллар давомида хосил болган макссулотдир.Антроцит-тошкомирни тури бо’либ тури таркибыда 75-90% C болади. Олмоц, графит, карбин, снабжа- углеродни аллотропик шакл озгаришлари

3 IV гуру асосий гурухча элементларига умуми тавсифи
Кашф этилиши. Углерод кадим замонлардан бери ма’лум йилда I.Теннант томонидан тоза углерод аджратиб олинади. Углерод номи «йондирмок» ма’носини билдиради. Бертселлиус SiF4 дан кремний аджратиб олади ва уни силицием деб атайди.Кремний номи руща «кремен» номидан олинган бо’либ, «каттик» ма’носини билдиради

4 Алюминий карбиди сув билан реаксияга киришганда метан хосил булади:
-Углероднинг аллотропик куринишлари кимёвый джихатдан инертдир. Масалан, олмос оддий шароитда кимёвой реагентлар билан реаксияга киришмайди. Юкори хароратда унга кучли оксидловчилар; кислород, зар суви, нитрат кислота та’сир этиб, уни СО2 га кадар оксидлайди.Графит олмосга нисбатан кимёвый та’сирларга чидамсиз. Саноатда углероднинг металлир билан бирикмалари — карбидлар катта аксамиятга эга. Металлар билан углерод faqat юкори xaroratda reaksiyaga kirishadi. Актив металл карбидларидан амальда рус куп учрайдигани CaC2. У кальсий оксиди ва кумир аралашмасини электр токи йордамида киздириш натиджасида хосил булади: CaO + 3C = CaC2 + CO Калсий карбид сув билан реаксияга киришиб муксим углеводородлардан бири — асетиленди х. CaC2 + 2h3O = Ca (OH) 2 + C2h3 Алюминий карбиди сув билан реаксияга киришганда метан хосил булади: Al4C3 + 12h3O = 4Al (OH) 3 + 3Ch5 Карбидлар кимёвой хоссалари джихатидага булинадага уч группа.1) Сув йоки суюлтирилган кислоталар та’сирида парчаланадиган карбидлар (уларнинг анг муксим вакили калсий карбиддир). Bunday karbidlarni metallarning kuchlanish katorida AL дан олдин турган актив металлир xosil qiladi. 2) Suv xamda suyultirilgan kislotalar ta’sirida parchalanmaydigan karbidlar. Бу группа карбидларига Аль ва ве карбидлари киради. 3) Bu gruppacha parchalanganda turli modda xosil qiladigan karbidlar kiradi. Ularga lantanoidlar va marganes karbidlari misol bula oladi.

5 Углерод кислородли бирикмалари
Углерод кислород билан учта оксид хосил qiladi: а) углерод (II) -оксид CO (йоки монооксид), б) углерод (IV) -оксид СО2 (йоки диоксид углерода3), ва ва субсидУглерод (IV) -оксид СО2 (уни карбонат ангидрид деб юритилади), углероднинг кислород атмосферида тулик йонишидан хосил булади. Табиатда CO2 органик moddalarning chirishi, bijgishi ва kuyishi kabi sust oksidlanish prosesslari natijasida xosil buladi. Laboratoriyada CO2 CaCO3 bilan HCL ning uzaro ta’siridan olinadi: CaCO3 + 2HCL = CaCL2 + CO2 + h3O Bu reaksiya Kipp apparatida amalga oshiriladi. Texnikada CO2 oxaktoshni kuydirib oxak olishda qushimcha maxsulot sifatida xosil buladi. CaCO3 -> CaO + CO2 Углерод (IV) -оксид рангсиз газ булиб, униинг салгина ширин мазаси ва узига хос хиди бор.CO2 осонлик билан суюк xolatga utadi, suyuk CO2 tez buglanganda qattiq CO2 xosil buladi. Qattiq CO2 ni «kuruk muz» deb ataladi. CO2 odatdagi sharoitda boshka moddalarning yonishiga yordam bermaydi. Лекин актив металл CO2 атмосферного йонишни давом эттиради; Масалан: 2Mg + CO2 —> 2MgO + C Чуг xolatdagi kumir bilan CO2 reaksiyaga kirishib CO ga aylanadi. CO — иуда zaxarli, рангсиз, xidsiz gaz. СО фарксиз оксидлар каторига киради. U suvda yomon eriydi, ishqorlar bilan reaksiyaga kirishmaydi, tuzlar xosil qilmaydi, lekin oksidlanadi: 2CO + O2  2CO kkal Xlor ta’sirida CO оксидланиб fosgen COCL2 ga aylanadi.Laboratoriyada CO olish uchun chumoli yoki oksalat kislotaga konsentrlangan h3SO4 ta’sir ettiriladi: + h3SO4 HCOOH> CO + h3O


6 а) генератор гази олиш учун кумир хавода чала йондирилади:
Сарик кон тузига консентрланган сульфат кислота кушиб киздирилганда хам СО хосил булади. Texnikada CO ni kup miqdorda generator gazi, внедорожник gazi va aralash gaz tarzida olinadi.а) генератор гази олиш учун кумир хавода чала йондирилади: C + CO2 <==> 2CO Q h3 б) сув гази олиш учун чуг холатдаги кумирга сув буги юбори-лади. C + h3O <==> CO + h3 v) agar chug xolatdagi kumirga xam xavo, xam suv bugi yuborilsa, aralash gaz xosil buladi. Углерод (IV) -оксид кислотали оксид. CO2 + h3O = h3CO3

7 Карбонат кислота ва унинг тузлари
Карбонат кислота кучсиз ва бекарор кислота.Ammo uning tuzlari bekaror moddalardir. Eng muxim karbonatlar katoriga Na2CO3 (сода), K2CO3 (поташ), CaCO3 (оксактош, ок бур, мармар) va boshkalar kiradi. Гидрокарбонатлардан NaHCO3 (ихимлик сода), Ca (HCO3) 2 кальций гидрокарбонат в бошкаларни курсатиш мумкин. Гидрокарбонатлар курук xolatda bulmasin, eritmada bulmasin, kizdirilganda parchalanib karbonatlarga aylanadi: Масалан; Ca (HCO3) 2 —-> CaCO3 + h3O + CO2

8 Kimyoviy reaksiya haqidagi tushunchalаr sistemаsining shаkllаnishi.
Кимёвий реаксиялар хакидаги тушунчалар шакланишининг кимёни муваффакиятли о’рганишда ахамияти иуда катта ва ульар иуда ко’п оллим томанидан тасдика. Бу tushunchаning shаkllаnishidа uchtа бир-Biri bilаn o’zаrо bоg’lаngаn mаsаlа judа muhimdir: o’quvchilаrdа diаlektik-mаteriаlistik dunyoqаrаshning rivоjlаnishi, ulаr tаmоnidаn mоddаlаrning kimyoviy o’zgаrishlаrning В o’rgаnishi hаmdа pоliteхnik tаyyorgаrlikdir. Кимёвый реаксия тушунчаси орта мактаб кимё курсида 6 та кампонентдан ташкил топади.Уларнинг хаммаси к’ла бир бутун системани ташкил qilib nаvbаtmа nаvbаt shаkllаnib bоrаdi. 1.Реаксия белгилари, мохияти ва механизми 2.Реаксия кетиш-конуниятлари. 3. Ulаrning miqdоriy harаkteristikаsi. 4. Реактивная классификация. 5. Реаксиялардан амальда фоидаланиш. 6. Reаksiyalarni o’rgаnish metоdlаri. Бу 6 та компания «Кимёвый реаксия тушунчасини» фальсафий мохиятини в компонентларнинг дидактик бирлигини аниклаб беради. Мактаб кимё курсини тугатгач о’кувчилар классификация хакида юкорида айтилган билимларга ега бо’лиши керак.И. Кимёвый реаксиялар мохияти, механизм ва бельгилари хакидаги тушунчалар системы к’г’рисида гап кетганда иккита натсага этибор qаратиш керигияки виагиалы вигиарий белгилари белгилаги вигиацинг. II. Кимёвый реаксияларнинг вуджудга келиши ва кетиш qоnuniyatlаri мактаб курсида бир-бири билан буг’ланган бир неча тушунчалар системаси йордамида тушунцийагеизацинация 2) хАЙДАМИАЛИЙГАРИЛАДИ))

9 Мустакил ишлаш учун саволлар
1.Углероднинг табий ва суньий шакл озгаришларин тузилишлари асосида хоссаларини тушунтиринг. 2.Qanday mеtall karbidlari suv ta’sirida parchalanadi? 3.Углерод (II) оксид молекуласидаги кимёвый болот табиати, объединяющий оксидланиш-кайтарилиш xossalarini изокслаб приносящий. 4.CO2 molеkulasidagi bog’larning qutbliligi va molеkulaning qutbsiz ekanligini asoslab tushuntiring. 5. Сианид кислотасининг йукори диэктрик доимииликка эга бо’лиши сабабини тушунтиринг. 6.Углерод (IV) оксидининг оксидловчи xossasini ifodalovchi реакции tеnglamasini yozing.

Оставить комментарий

Ваш адрес email не будет опубликован. Обязательные поля помечены *